Увод Историјат Радно и развојно окружење Гном 2.6 на српском језику Радно и развојно окружење Гном 2.6 на српском језику Део званичне објаве (10. септембар 2003):
Гном (Gnome) је једно од најмодернијих и најквалитетнијих радних и развојних окружења за X Window System. Гном чини саставни део пројекта Гну, и подржава његове циљеве и тежње у развоју слободних програма. Почевши од издања 2.4, Гном је доступан и на српском језику захваљујући напору чланова Превод.орг-а: преводиоца и заљубљеника у слободни софтвер. Они су успели да за веома кратко време (четири месеца), у потпуности преведу развојне библиотеке, основно окружење и многе допунске програме на српски језик. Превод.орг је страница са слободним приступом, у чији рад се може укључити свако ко је спреман да одвоји нешто свог слободног времена. У преводу Гнома 2.4, учествовали су (у азбучном поретку): Бојан Живановић Душан Живојнов Бранко Ивановић Предраг Кртолица Саша Марић Душан Марјановић Дејан Матијевић Игор Несторовић Страхиња Радић Горан Ракић Слободан Симић Слободан Средојевић Вељко М. Станојевић Бојан Сузић Александар Урошевић Данило Шеган На месту координатора превода је „служио“ Данило Шеган. Поред поменутих учесника, овом послу су допринели и многи давањем предлога превода одређених речи, пружањем подршке, усмерења или охрабрења.
Следи исечак из објаве Гном 2.4 издања где је истакнут рад српског Гном преводилачког тима! Especially notable here is the work by Danilo Segan and the other members of the Serbian translation team, along with Dafydd Harries and the Welsh team. Both teams have brought their language from an unsupported and virtually untranslated status, to a fully complete status in the short timeframe since the last GNOME release. This means having translated 16642 messages in just a few months, which is a most remarkable effort. Поглед у напред Овај одељак доноси приказ свих оних технологија — које садржи што Гном што ГНУ/Линукс платформа, које омогућавају вишејезичну употребу рачунара али и које олакшавају преводилачки посао. Списак и опис технологија, могућности и решења, наравно, није потпун и свако ко уочи недостатак неког приказа, о томе може обавестити особу задужену за одржавање Превод.орг документације. Пријава унутар угнежђеног прозора
Пријава унутар угнежђеног прозора Предност у раду преводилаца — пријава и рад унутар угнежђеног прозора Предност у раду преводилаца — пријава и рад унутар угнежђеног прозора
Графички подсистем ГНУ оперативних система (X.org или XFree86) доноси могућност покретања самог себе унутар новог прозора. Преводиоци могу искористити ову могућност тако што могу користити један језик за пријаву у основном и други језик за пријаву у угнежђеном прозору односно екрану. Ово постижете редним бирањем ставки Програми Системски алати Нова пријава у угнежђеном прозору или позивом наредбе: gdmflexiserver --xnest Од користи може бити и следећи чланак (написан на енглеском језику). Преводи за ијекавско наречје Велики произвођачи софтвера имају мало потицаја да подрже било који осим језика у најширој употреби. Нпр. Микрософт испоручује најновију верзију свог оперативног система Виндовс на 33 језика. Такође, компанија подржава нешто преко 20 језика у најновијим верзијама својих канцеларијских пакета. За многе језике, још увек, комерцијални произвођачи закључују да израда локализованих производа није економски оправдана. Прихватање софтвера отвореног кода осим смањења укупних трошкова и безбедносних ризика као и престанка зависности од једног снабдевача доноси и несумљиву предност у погледу локализације. На овој адреси (текст је на енглеском језику и техничког је карактера) можете пронаћи кратку историју настанка Gettext алата а самим тим и локализацијске инфраструктуре ГНУ оперативних система. У тренутку писања овог одељка, у току је превођење радног и развојног окружења Гном на чак 86 језика односно наречја. Списак свих регистрованих преводилачких тимова можете пронаћи на овој адреси. Уколико желите да помогнете да „ијекавски превод“ достигне ниво и формално признатог наречја са Гном 2.8 издањем или барем у следећем шестомесечном циклусу, Вашу помоћ понудите координатору за ијекавску грану. Званично подржани језици су они код којих постоји више од 80% преведених слогова. У тренутку писања овог одељка (29. јун 2004), подршка за ијекавску грану је била на нивоу приказаном у следећој табели: Одељак Број преведених слогова % Број нејасних слогова % Број непреведених слогова % developer-libs 2926 81,37 8 0,22 662 18,41 desktop 2105 12,97 64 0,39 14064 86,64 proposed 0 0,00 0 0,00 1770 100,00 fifth-toe 0 0,00 0 0,00 4945 100,00 office 0 0,00 0 0,00 7157 100,00 extras 0 0,00 0 0,00 23220 100,00 Најновија статистика се увек може пронаћи на следећој адреси: http://l10n-status.gnome.org/gnome-2.8/sr@ije/index.html. Додатно, дате су три везе до чланака који обрађују локализацијске напоре заједнице отвореног кода (текстови су на енглеском језику): Хероји заједнице отвореног кода Изазови локализације у Индији Увод у програмску страну локализације Програмче у припреми Одељак Коришћење превода. Избор језика описује след корака које корисник треба да предузме како би могао да користи локализоване програме. Док за искусније кориснике ово не представља проблем, почетницима све то може изгледати као сложен поступак јер се захтева ручно уређивање датотека. У току је израда програмчета (и пратеће потребне инфраструктуре у виду библиотека) који ће кроз графичко сучеље омогућити избор језика, бројног система, географског положаја и слично. Укључивање овог програмчета се очекује у следећем шестомесечном издању — тачније у марту 2005 године. На овом месту аутор објављује вести које се тичу израде програмчета где такође можете и видети снимке екрана. Организација Пријављивање на дописно друштво. Употреба превод.орг стране Драго нам је што сте се одлучили да помогнете да заједнички урадимо превод Гном окружења на српски језик као и да помогнете да се обављени превод држи и одржи квалитетним. У сваком шестомесечном циклусу се уводе нови слогови, њихов број је променљив, али најчешће је у опсегу од неколико стотина до неколико хиљада. Зато нам је потребна Ваша помоћ како би српски језик био и остао један од највише и најквалитетније преведених и подржаних језика! Интернет страна http://prevod.org/ је осмишљена да својим садржајем помогне свим преводиоцима. Прво што треба да урадите је да се региструјте. На почетној страни Превод.орг подухвата притисните на дугме Регистрација. Биће Вам приказан формулар у коме је потребно да унесете податке о вашем корисничком налогу. Корисничко име треба да буде на енглеској латиници (без слова ‘ч’,‘ћ’, ...), и да се састоји од само једне речи, уз дозвољено коришћење бројева, цртица и тачака. Лозинку одаберите произвољно из истог описаног скупа знакова као и код корисничког имена. Само име је пожељно да буде на ћирилици и да садржи пуно име и презиме јер ће се користити за заглавља преведених датотека. Адреса електронске поште треба да буде исправна јер ће Вам на њу бити достављане битне информације. Веб страна не спада у поља која морате обавезно попунити. Када успешно обавите поступак регистрације, на Вашу адресу електронске поште коју сте унели ћете добити детаљне информације о даљем коришћењу интернет локације. Мада можете читати и овде... Са обављеном регистрацијом сте постали званични учесник у преводу Гном окружења на српски језик. Са леве стране екрана можете приметити одељак за пријављивање. Унесите Ваше корисничко име и лозинку коју сте подесили приликом регистровања и притисните на дугме Пријави се. Сада можете отићи на вашу корисничку страницу тако што притиснете на ваше име у одељку Добродошли — са леве стране екрана. Како немате тренутних — ни започетих ни завршених превода, корисничка страница ће бити празна, док ће ваш статус бити „Неовлашћени преводилац“. Одласком на Личне поставке можете изменити подешавања која сте унели приликом регистровања. Пожељно је да имате тачно унете податке јер ће се они користити за заглавља преведених датотека. Следеће што је пожељно, али није обавезно да урадите је да се пријавите на дописно друштво како бисте равноправно учествовали у расправама које се воде међу преводиоцима и по својој природи су доста занимљиве. То можете урадити ако посетите страну http://postar.prevod.org/mailman/listinfo/gnom/ . Попуните потребне податке и проследите формулар. На електронску адресу ћете добити поруку на коју треба да одговорите (Reply) како бисте потврдили пријаву. Лепо би било и да се укратко представите осталим учесницима тако што ћете послати поруку на адресу gnom@prevod.org, иначе адресу на коју можете послати питање, затражити помоћ или изнети Ваш став поводом неке теме у домену превода. Доступна је и архива на овој http://postar.prevod.org/archives/gnom/ страници. За писање можете користити ћирилицу или латиницу — по избору, али пазите да добро изаберете кодну страну како би други, без проблема, могли видети Вашу поруку. Сада је пожељно да прочитате правила и упутства за превођење који чине документацију Превод.орг подухвата. Када будете апсолутно сигурни да сте то савладали, можете кренути са правим преводом. Увек можете апсолутно сами одлучити шта желите да преведете. Прво можете видети списак програма притиском на везу Преводи програма; одаберите категорију програма (предлог је да за почетак узмете неки мањи програм — по броју слогова, из fifth-toe категорије). Сада се на екрану приказује списак програма заједно са информацијама. Ту су име програма, статистика превода, последњи преводилац који је радио на преводу као и дугме за преузимање превода. Препорука је да прво преузмете неки превод који је слободан, тј на коме нико није радио. Наравно, уколико сте приметили неку грешку или хоћете да завршите неки непотпун превод, слободно то учините. Значи, притисните на дугме Преузми посао у реду програма кога желите да преведете. Бићете преусмерени на вашу личну страницу и у одељку Преводи у току ће се затећи претходно преузети превод. Ту стоји и рок до када би било разумно да завршите превод. Притиском на име програма долазите на страницу изабраног програма одакле можете преузети датотеку са преводом. Како то треба и да урадите, у одељку Преузимање притисните на везу ка .po датотеци и сачувајте је на свом систему. У складу са правилником, и уз консултовање речника полако али сигурно преведите ову датотеку. Када наиђете на неки рачунарски термин који не постоји у речнику, или сматрате да превод није исправан или потпун, на страни http://recnik.prevod.org/ можете додати ваш предлог превода. Охрабрујемо Вас да посветите мало времена речнику и да повремено дате свој глас неком термину где постоји више понуђених решења. То можете урадити притиском на везу Гласај поред самог превода у речнику. Ако пак нисте задовољни ни једним решењем, тада понудите своје. Постоје два начина како можете прекинути рад на преводу неког програма. Један је да одустанете притиском на дугме Одустани и ту могућност требате користити само и само ако нисте превели ништа. Ако сте превели макар један слог, одаберите Заврши превод. У формулару пронађите датотеку са преводом и притисните на дугме Пошаљи. Претходно је пожељно да наредбом: msgfmt -cv име_датотеке.po -o /dev/null проверите да ваш превод нема грешака. Иако ће систем урадити то исто, нерационално је и да покушавате пре него што све буде у реду. Након што сте послали превод он је прихваћен и Ви сте задужени за одржавање тог превода. Ваш статус ће постати Преводилац, и добићете ознаку (*) поред имена. Честитамо, управо сте допринели преводу Гном окружења на српски језик. Сада можете поново отићи на списак програма и одабрати себи нови посао (овај пут пожељно из desktop гране — ако је нешто преостало или ако желите да прегледате и исправите превод). Припрема Стање могућности употребе српског језика на рачунарима није задовољавајуће и то услед деценијске небриге. Још увек се захтева од корисника да „ручно“ обави нека подешавања. Олакшавајуће околности су да кораке описане у тексту који следи треба да спроведете само једном и да се чине напори како би локалитети, гарнитуре штампарских слова и мапе тастатура биле укључене у припадајуће дистрибуције; ово поглавље, ипак, ни тада неће бити уклоњено због свих оних који користе старије системе. Свака помоћ по овом питању је добродошла. У одељку Контакт можете видети ко тренутно ради на решавању ових проблема. Гарнитуре штампарских слова Гарнитура штампарских слова „Вера“ Гарнитура штампарских слова „Вера“ На адреси http://srpski.org/fonts/ можете пронаћи једну квалитетну гарнитуру штампарских слова изведених из познатих Bitstream Vera на основу саме дозволе чији текст можете пронаћи овде. Преузмите све датотеке са наставком -ttf иза имена, и сместите их у скривени директоријум .fonts у вашем личном директоријуму, који ћете, уколико не постоји, претходно направити. Отворите терминал и задајте наредбу: mkdir -p .fonts Након смештања, садржај директоријума може изгледати као у следећем примеру: ls -l ~/.fonts Садржај директоријума -rw-r--r-- 1 slobo users 39704 Jun 6 19:15 Bepa-Bold.ttf -rw-r--r-- 1 slobo users 47024 Jun 6 19:15 Bepa-BoldOblique.ttf -rw-r--r-- 1 slobo users 62196 Jun 6 19:15 Bepa-Oblique.ttf -rw-r--r-- 1 slobo users 43108 Jun 6 19:15 Bepa-Roman.ttf -rw-r--r-- 1 slobo users 35112 Jun 6 19:15 BepaMono-Roman.ttf Позовите наредбу: fc-cache -fv Оборите графички подсистем и поново га покрените. Остаје још једино да научите појединачне програме да користе ова слова. Што се тиче Гном програма, избор гарнитуре слова се врши у прозору који се појављује након редног бирања ставки Applications Desktop preferences Fonts . Исто добијате и позивом: gnome-font-properties Локалитети за српски језик на ГНУ системима Са адресе http://srpski.org/locale/ преузмите датотеке sr_CS, sr_CS@Latn и sr_CS@ije и сместите их у директоријум /usr/share/i18n/locales/. Уколико вршите изградњу glibc библиотеке из изворног кода, мораћете да примените ову закрпу. Већина корисника ће ипак желети да уради следеће: cd /usr/share/i18n/locales/ localedef -c -f UTF-8 -i sr_CS sr_CS localedef -c -f UTF-8 -i sr_CS sr_CS.UTF-8 localedef -c -f UTF-8 -i "sr_CS@Latn" "sr_CS@Latn" localedef -c -f UTF-8 -i "sr_CS@Latn" "sr_CS.UTF-8@Latn" localedef -c -f UTF-8 -i "sr_CS@ije" "sr_CS@ije" localedef -c -f UTF-8 -i "sr_CS@ije" "sr_CS.UTF-8@ije" Отворите било који „уникод“ терминал — какви су gnome-terminal и uxterm, и уколико добијете одзив као у примерима, тада је инсталација успела. $LC_ALL=sr_CS date +%c недеља, 20. јун 2004. 06:10:14 CEST $LC_ALL="sr_CS@Latn" date +%c nedelja, 20. jun 2004. 06:10:51 CEST $LC_ALL=sr_CS date +%c недјеља, 20. јун 2004. 06:12:03 CEST Надоградња библиотеке Уколико надоградите ГНУ-ову библиотеку C функција (glibc библиотеку), не заборавите да читав описани поступак морате поновити. Како би трајно поставили ове локалитете, додајте следећи ред у скривену датотеку у вашем личном директоријуму .profile — за појединачни случај употребе, односно у датотеку /etc/profile — када желите да промене важе на нивоу целог система тј. за све кориснике: export LC_ALL=sr_CS.UTF-8 Српска тастатура „Дунав“ Данило Шеган и Часлав Илић су написали и приредили српску тастатуру „Дунав“ која ће ускоро, у нешто измењеној верзији, постати и саставни део најпознатијих и највише коришћених графичких подсистема. Преузмите најновију верзију тастатуре „Дунав“ са адресе: http://srpski.org/dunav/ и преузету архиву распакујте као у следећем позиву: tar -zxvf dunav-d.2.tar.gz Уђите у директоријум dunav-d.2 и извршите следеће наредбе: ./kbconf --GTK2 make make install За последњи корак потребна су администраторска овлашћења. Поред основне азбуке, у распореду постоје још неки знаци који се употребљавају у српском правопису. Списак додатних знакова још увек није закључен, и сви савети су добродошли. На располагању су тренутно: Наводници и полунаводници („“ и ‘’) Црта и цртица (— и –) Неки додатни знаци (€) Сви не-алфанумерички знаци америчког распореда Све доступне дијакритике Ћирилични распоред, са свим знацима, приказан је на овој слици. Измењивач тастатуре Прво је потребно утврдити који графички подсистем користите али и саму његову верзију. Извршите наредбу: Xorg -version Уколико добијете поруку као у следећем исечку (или сличну) X Protocol Version 11, Revision 0, Release 6.7 тада је најбоље да користите стандардни Гномов измењивач, који постављате на панел тако што притиснете десно дугме миша изнад панела и редом изаберете ставке Add to Panel Utility Keyboard Indicator Изнад управо додатог програмчета притисните десно дугме миша и изаберите ставку Open Keyboard Preferences. Ово исто се постиже задавањем наредбе gnome-keyboard-properties У језичку Layouts додајте све оне распореде које ћете желети да користите. U.S. English је унапред постављен распоред. Вероватно ћете желети да додате ћирилични (Serbian) као и латинични (Yugoslavian — који има неколико варијанти) . Број распореда који можете додати није ограничен. Остаје да још изаберете начин на који ћете мењати распореде. У језичку Layout Options изаберите ставку Group Shift/Lock behavior — у списку са десне стране, и одлучите се за комбинацију тастера којима ћете мењати распореде и притисните дугме Add а затим Close. Уколико је у питању графички подсистем X у верзији 4.3 могуће је поставити више распореда, са неком комбинацијом тастера за измену између њих, као у следећем примеру: setxkbmap -option "grp:shift_toggle" -layout "en_US,sr,yu" Сада можете да мењате тастатуре по реду америчка-ћирилична-латинична, истовременим притиском на оба Shift тастера. Постоје и друге комбинације тастера за промену распореда (нпр. "grp:rwin_toggle") и све су дефинисане у датотеци /etc/X11/xkb/symbols/group. Како не би морали при сваком уласку у графички режим да ручно задајете ову наредбу, додајте следећи ред у скривену датотеку .xinitrc у вашем личном директоријуму: exec setxkbmap -option "grp:shift_toggle" -layout "en_US,sr,yu" Ово је појединачно подешавање које ће важити само за једног корисника. На нивоу целог система треба додати следећи одељак у датотеку /etc/X11/XF86Config: Section "InputDevice" Identifier "Keyboard1" Driver "Keyboard" Option "XkbRules" "xfree86" Option "XkbModel" "pc101" Option "XkbLayout" "us,sr,yu" Option "XKbOptions" "grp:shift_toggle" EndSection За нешто старије верзије графичког подсистема X, препорука је да користите нешто старији стандардни Гномов измењивач, који се позива задавањем наредбе: gnome-keyboard-layout Описани поступци нуде елегантна решења за промену распореда тастатуре. Све то можете постићи и ручним задавањем наредби: setxkbmap sr setxkbmap yu setxkbmap us чиме редом бирате ћирилични, латинични и амерички распоред. Коришћење превода. Избор језика За коришћење превода или тачније за рад у окружењу матерњег језика вам неће требати никакви додатни програми или пакети уколико имате новију верзију Гном окружења. Српски језик је званично подржани језик од издања 2.4, (где су званично подржани језици они код којих постоји више од 80% преведених слогова) и сви преводи оних програма које користите се могу пронаћи у директоријуму /usr/share/locale/sr/LC_MESSAGES/ — додуше у бинарном облику. Уколико нисте у прилици да користите новије верзије, пошаљите поруку на дописно друштво и неко ће за вас приредити архиву са преводима неке старије гране коју ћете морати ручно распаковати у наведеном директоријуму. Даље, разликујемо два случаја: На рачунар се пријављујете у текстуалном режиму и ручно покрећете графички подсистем позивајући xinit, startx или већ неку произвољну скрипту На рачунар се пријављујете у пуном графичком режиму У првом случају, у вашем личном директоријуму образујте скривену датотеку .xinitrc и у њу поставите следећи садржај: export LC_ALL=sr_CS.UTF-8 exec gnome-session У другом случају, прво проверите да ли имате датотеку /etc/X11/gdm/locale.alias која, између осталог, садржи и следеће редове (додајте ове редове уколико их нема или уколико се по садржају не подударају са већ затеченим): Serbian sr_CS.UTF-8,sr_CS,sr_YU@cyrillic,sr_YU Serbian(Latin) sr_CS.UTF-8@Latn,sr_CS@Latn,sr_YU@Latn Serbian(Jekavian) sr_CS.UTF-8@ije,sr_CS@ije,sr_YU@ije Одјавите се и при новој пријави у списку подржаних језика одаберите српски. Практично упутство за спровођење превода програма на српски језик Овај текст је написан како би на брз и лак начин приближили поступак превођења онима који не познају ГНУ систем и његово окружење. Зато, текст садржи основни опис po датотека (датотеке са наставком -po иза имена) које се користе у преводу као и упутство за употребу основних Gettext алата, док следеће поглавље покрива напредније уређиваче превода — какви су Емакс и Вим, као и најпознатија и најкоришћенија самостална програмска решења. Збирке порука Сви програми који ће се преводити на српски језик у оквиру Гнома користе ГНУ Gettext алате за локализацију. Овим скупом алата се из изворног кода програма извлачи текст који треба превести, и смешта у посебну — основну датотеку са преводом (датотека са наставком -pot (од Portable Object Template) иза имена). Затим се за сваки појединачни језик на који се програм преводи прави нова збирка порука (po датотека) од поменуте основне датотеке, и у њој се врши превод. Структура <emphasis>po</emphasis> датотеке Општи облик једне ставке у po датотеци има следећи облик: РАЗМАЦИ # ПРИМЕДБЕ-ПРЕВОДИОЦА #. АУТОМАТСКЕ-ПРИМЕДБЕ #: РЕФЕРЕНЦЕ... #, ОЗНАКЕ... msgid НЕПРЕВЕДЕНИ-ТЕКСТ msgstr ПРЕВЕДЕНИ-ТЕКСТ Две ставке се уобичајено раздвајају помоћу једне празне линије, али количина и присуство размака је произвољно. Након размака се убацују примедбе, од којих постоје две врсте. Прва врста примедби су оне које почињу знаком ‘#’ и након њих следи размак — ово су примедбе преводиоца — а друга врста примедби су оне које почињу знаком ‘#’, а иза њега одмах следи знак који није размак — ово су аутоматске примедбе о којима gettext алати воде рачуна. Обе врсте примедби су необавезне. Затим, у ставци се налази непреведени текст и преведени текст. Текст се смешта између оваквих ‘"’ наводника уз употребу нарочитих наредби изграђених помоћу знака ‘\’. Примедбе које почињу са ‘#,’ су нарочите по томе што их алати за обраду неће занемарити. Ту се налазе ознаке за нејасан и несигуран превод („fuzzy“), које убацује или msgmerge програм, или сам преводилац зато што није сигуран да је превод пригодан. Такође, међу овим ознакама се налази и ознака да је текст заправо једна спецификација за printf функцију програмског језика C — „c-format“, као и њена негација „no-c-format“. Ове ознаке се никада не убацују ручно, и служе ради додатних провера исправности превода. Заглавље датотека са преводом Заглавље датотека са преводом се састоји од основних података о томе ко је спровео превод, када је то урадио, и на шта се превод односи. Такође, заглавље омогућава да се установе одговарајући облици за множину. У заглавље, по датом опису, спадају и примедбе на самом почетку текста (редови који почињу знаком „#“). Следи њихов опис уз напомену да, поред њих, сваки преводилац може додати и произвољну примедбу у случају да жели нешто изричито да нагласи (нпр. да није било могуће користити одговарајуће наводнике). # Serbian translation of Име програма или библиотеке # Courtesy of Prevod.org team (http://prevod.org/) -- 2003, 2004. # # This file is distributed under the same license as the Име програма или библиотеке package. # # Maintainer: Име одржаваоца <Е-адреса одржаваоца> # Contributed: Први преводилац <Е-адреса првобитног аутора превода> # Reviewed on Датум by: Име последњег преводиоца <Е-адреса> # Напомена Треба напоменути да се последња два реда са текстом додају само у случају где је више преводилаца радило на истом преводу. Тада други преводилац, који је или допунио или прегледао (лекторисао) превод, додаје име првобитног аутора превода (које може видети у пољима „Maintainer:“ односно „Last-Translator:“) у поље „Contributed:“ а своје податке у поља „Reviewed on“ и „Last-Translator“. Сваки будући преводилац додаје само своје податке у ново поље „Reviewed on“ и „Last-Translator“. Поштујући ово правило, сваки допринос преводилачком подухвату ће остати забележен. Сваки превод који се спроводи под покровитељством српског Гном пројекта Превод.орг, треба да садржи следећа поља у заглављу: "Last-Translator: Име последњег преводиоца <Е-адреса>\n" "Language-Team: Serbian (sr) <gnom@prevod.org>\n" "MIME-Version: 1.0\n" "Content-Type: text/plain; charset=UTF-8\n" "Content-Transfer-Encoding: 8bit\n" "Plural-Forms: nplurals=3; plural=n%10==1 && n%100!=11 ? " "0 : n%10>=2 && n%10<=4 && (n%100<10 || n%100>=20) ? 1 : 2;\n" Уколико се у читавом преводу не користе множински обрасци, онда се поље „Plural-Forms“ може изоставити. Такође, пожељна су и поља која означавају име и верзију програма или библиотеке коме превод припада, као и време стварања основне датотеке са преводом на којој је превод заснован, као и време последње ревизије. "Project-Id-Version: Име програма или библиотеке-верзија\n" "Report-Msgid-Bugs-To: \n" "POT-Creation-Date: Датум и време стварања основне датотеке са преводом\n" "PO-Revision-Date: Датум и време последње ревизије\n" Напомена Поља Датум и време последње ревизије и Датум и време стварања основне датотеке са преводом имају следећи облик: Година-Месец-Дан Сат:Минут +/-Временска зона. Нпр. 2004-04-09 02:08+0100. Облици за множину
Облици за множину за <emphasis>N</emphasis>=1 Снимак који приказује правилне падежне наставке у линији са стањем отвореног прозора Снимак који приказује правилне падежне наставке у линији са стањем отвореног прозора
Множински облици или облици за множину обезбеђују правилан испис именица када уз њих стоје бројеви, и то у погледу падежних наставака. Општи облик поља ‘msgid’ и ‘msgstr’ у случају када су подржани множински облици је: msgid ТЕКСТ-НА-ЕНГЛЕСКОМ-ЗА-ЈЕДНИНУ msgid_plural ТЕКСТ-НА-ЕНГЛЕСКОМ-ЗА-МНОЖИНУ msgstr[0] ПРЕВЕДЕНИ-ТЕКСТ-СЛУЧАЈ-0 msgstr[1] ПРЕВЕДЕНИ-ТЕКСТ-СЛУЧАЈ-1 . . . msgstr[N] ПРЕВЕДЕНИ-ТЕКСТ-СЛУЧАЈ-N Српски језик користи једне падежне наставке када се ради о бројевима чија је последња цифра 1, а претпоследња није 1, затим друге када се ради о бројевима који се завршавају на цифре 2 — 4, а претпоследња цифра није 1, и треће изразе у осталим случајевима. У српском језику се, према томе, разликују три случаја, па је N=2. Случај 0 одговара бројевима који завршавају цифром 1, а претпоследња цифра није 1 (нпр. 1, 21, 91, 541, али не 11, 411, 911); случај 1 одговара бројевима који завршавају неком од цифара 2, 3 или 4, а претпоследња цифра није 1 (нпр. 2, 3, 4, 23, 34, 72, 154, али не 14, 212, 713); последњи, случај 2 одговара свим осталим бројевима (нпр. 5, 9, 11, 13, 16, 29, 348). Тако, можемо имати превод: #, c-format msgid "You missed %hu message." msgid_plural "You missed %hu messages." msgstr[0] "Пропустили сте %hu поруку." msgstr[1] "Пропустили сте %hu поруке." msgstr[2] "Пропустили сте %hu порука." Ово би дало, у зависности од броја, нпр. следеће поруке: Пропустили сте 4 поруке. Пропустили сте 11 порука. Пропустили сте 14 порука. Пропустили сте 21 поруку. Пропустили сте 76 порука. Значи, индекс 0 у пољима се користи за бројеве којима је последња цифра 1, а претпоследња није 1, индекс 1 за бројеве који се завршавају са 2–4, а претпоследња цифра им није 1, и индекс 2 за све остале бројеве. Напомена Такође, не треба заборавити да је потребно поставити и одговарајуће заглавље како је то прописано у одељку Заглавље датотека са преводом. Може се догодити да неки програм или библиотека још увек не подржавају облике за множину, и у том случају, за право и дугорочно решење, треба пријавити грешку на овој страници. Поглавље Квалитет превода садржи опис грешака и опис једноставног поступка за пријаву а привремено решење подразумева да за превод употребите двотачку – као у набрајању. Пример: #, c-format msgid "You missed %hu message." msgstr "Број пропуштених порука: %hu." Вишелинијски текст Повремено се наиђе и на текст који је предугачак за смештање у једну линију. Тада се он раздваја на више редова и то тако да у сваком буде посебан текст под наводницима. Тако, уместо смештања свега у један дугачак ред: Текст тежак за читање msgid "This is a very long string that is supposed to be translated as soon as it is possible, with no regard to newlines." msgstr "Ово је веома дугачак текст који треба превести што је пре могуће, без обзира на нове линије." може се користити подељени облик: Текст преуређен за лакше читање msgid "" "This is a very long string that is supposed to be translated as " "soon as it is possible, with no regard to newlines." msgstr "" "Ово је веома дугачак текст који треба превести што је пре " "могуће, без обзира на нове линије." Употреба <emphasis>gettext</emphasis> алата Ради спровођења превода, користе се алати из скупа програма за локализацију Gettext. Најважнија два програма за преводиоце су програми msgfmt и msgmerge. Први омогућава да се провери исправност превода, утврди статистика и направи сам превод који се може испоручити крајњим корисницима, док други служи за усклађивање старих верзија превода са текстом из најновијих верзија програма. Синтакса <command>msgfmt</command> наредбе Када желите само да проверите синтаксну исправност превода и видите какво је тренутно стање превода (колико има преведених, несигурних и непреведених слогова у њој), покрените: msgfmt -cv -o /dev/null име-датотеке.po Наравно, име-датотеке треба заменити одговарајућим именом. Уколико желите и да припремите превод за употребу, користите: msgfmt -cv -f -o /dev/null бинарна.mo име-датотеке.po Разлика је у томе што сада правите једну бинарну датотеку са преводом (датотеке са наставком -mo иза имена), и истовремено укључујете и све несигурне преводе у њу (опција -f). Синтакса <command>msgmerge</command> наредбе Када изађе ново издање програма који је преведен, уз њега углавном дође и новија, бар делимично измењена основна датотека са преводом (pot датотека). Уколико је то случај, онда треба ускладити постојећи превод са новом pot датотеком, а томе служи наредба msgmerge: msgmerge -v -o резултат.po постојећа.po основна.pot На овај начин се добија нова датотека са усклађеним текстом према основној датотеци. Превођење документације Увод у <emphasis>DocBook XML</emphasis> Икс-ем-ел (енгл. XML — Extensible Markup Language) је прошириви језик за означавање створен са идејом раздвајања структуре од приказа. DocBook DTD представља једну врсту дефиниције типа документа и у основи је скуп правила која наводе који елементи за означавање су у употреби и које атрибуте они могу да узму, у каквом су међусобном односу сами елементи и који ентитети могу бити укључени у документе. DocBook DTD наводи елементе документа — где текст који се означава бива смештен између „отварајућих“ и „затварајућих“ заграда као у следећем примеру: <title>Произвољан наслов је текст који се означава</title> Датотеке са стиловима (енгл. XSLT — Extensible Stylesheet Language Transformations), са друге стране, дефинишу коначан излед односно приказ документа чиме се омогућава да више особа може одвојено радити на документацији, док ће изглед завршног, заједничког рада бити уједначен. Пројекат документовања Гнома користи DocBook DTD што практично значи да је целокупна документација представљена обичним текстуалним датотекама, које се на стандардним инсталацијама могу пронаћи унутар директоријума /usr/share/gnome/help/. Датотеке са стиловима, које користи Гномов прегледник помоћи, могу се пронаћи у следећем директоријуму: /usr/share/sgml/docbook/yelp/. Литература: http://developer.gnome.org/projects/gdp/handbook/gdp-handbook/index.html http://www.docbook.org/tdg/en/html/docbook.html Преузимање <emphasis>xml2po</emphasis> алата Почетком 2004 године, Данило Шеган је отпочео рад на алату xml2po чијим завршетком ће превођење документације постати лакше и приступачније јер управо овај алат омогућава прелазак из домена уређивања XML докумената у домен уређивања po датотека — што је и подразумевани начин рада код превода програма, са чим је већина преводилаца добро упозната и где постоји обиље помоћних алата. Xml2po је алат написан у програмском језику Питон који прави po датотеке из добро оформљених XML датотека. Такође, након завршетка, превод се уграђује натраг — са намером очувања свих оних података који се нису преводили (нпр. примедби) а који су били део основног XML документа. Пошто је овај алат још увек у развоју, тако ни нема барем званичног издања (алат ће бити део будућег gnome-doc-utils пакета) а за самостална издања, можете преузети најновију архиву на овој адреси. Уколико желите да испробате најновије измене у коду односно неку нову могућност, отворите терминал и задајте следеће наредбе (чиме ћете преузети најновије СУВ стабло gnome-doc-utils модула): export CVSROOT=':pserver:anonymous@anoncvs.gnome.org:/cvs/gnome' cvs login cvs -z3 co gnome-doc-utils Уколико сте већ једном пренели стабло (позивом последње наредбе), не морате то чинити поново, већ је довољно само преузети новонастале промене од датума последњег преузимања, што се постиже задавањем наредбе: cvs update -dP након уласка у директоријум gnome-doc-utils. Литература: http://developer.gnome.org/tools/cvs.html Употреба <emphasis>xml2po</emphasis> алата Уколико сте преузели gnome-doc-utils модул, потребно је изградити и инсталирати програм. Позовите следеће наредбе: cd gnome-doc-utils ./autogen.sh make && make install Већ је објашњено у којем директоријуму се стандардно налази Гномова документација а у случају програма Звуковник (Sound Juicer) путања под којом се налази документација на енглеском језику је /usr/share/gnome/help/sound-juicer/C/. Садржај директоријума -rw-r--r-- 1 root root 27304 мај 12 22:32 fdl-appendix.xml drwxr-xr-x 2 root root 112 мај 12 22:32 figures -rw-r--r-- 1 root root 3672 мај 12 22:32 legal.xml -rw-r--r-- 1 root root 12456 мај 12 22:32 sound-juicer.xml Ради се на преводу уговора садржаних у тексту датотека legal.xml и fdl-appendix.xml тако да нећете имати потребу да их преводите. Пошто ови уговори, јасно, по један примерак, долазе уз већину Гномових програма који имају написану документацију (упутства,приручнике), значај њиховог квалитетног превода је очит и отуда и дужи рад на њима. У овом примеру треба да преведете датотеку sound-juicer.xml и да припремите оне снимке екрана (на српском језику!) који се налазе у директоријуму figures. Из sound-juicer.xml датотеке треба „извући“ сав текст који треба и може да се преведе. Позивом следеће наредбе се добија основна датотека са преводом (датотека са наставком -pot): xml2po -o template.pot sound-juicer.xml У случају српског језика, потребно је преименовати template.pot датотеку у sr.po. Преведите sr.po датотеку (поступак је детаљно описан у одељку Практично упутство за спровођење превода програма на српски језик. Искористите већ обављени превод Пошто у случају програма sound-juicer постоји превод (преведена po датотека), ту чињеницу треба искористити с обзиром да се у тексту упутства или приручника појављују елементи корисничког сучеља — натписи, наслови, менији итд. а њих већ имамо преведене! Стапање се врши позивом наредбе: msgmerge -o sr.po prevedena.po template.pot Остаје да превод вратите у XML облик што се постиже задавањем наредбе: xml2po -p sr.po -o sound-juicer-sr.xml sound-juicer.xml где се преведено упутство или приручник налази у датотеци sound-juicer-sr.xml. У случају да се документација промени, то би било доста тешко испратити у погледу допуњавања превода — чак и уз употребу помоћних графичких алата који уочавају настале разлике, тада до изражаја долази моћ Gettext алата и po записа. Понављамо поступак: xml2po -o НОВА-ОСНОВНА.pot НОВО-УПУТСТВО.xml msgmerge -o НОВА.po sr.po НОВА-ОСНОВНА.pot && mv НОВА.po sr.po Програми за уређивање <emphasis>XML</emphasis> докумената
Главни екран програма Конгломерат Главни екран програма за уређивање XML докумената „Конгломерат“ Главни екран програма за уређивање XML докумената „Конгломерат“
За ручно уређивање XML датотека можете опет користити Вим, Емакс као и спедеће специјализоване алате (у тренутку писања овог одељка): * app-editors/conglomerate Latest version available: 0.7.12 Latest version installed: 0.7.12 Size of downloaded files: 1,949 kB Homepage: http://www.conglomerate.org/ Description: XML editor License: GPL-2 * app-editors/mlview Latest version available: 0.6.3 Latest version installed: 0.6.3 Size of downloaded files: 472 kB Homepage: http://www.freespiders.org/projects/gmlview/ Description: XML editor for the GNOME environment License: GPL-2 Литература: http://www.xmlhack.com/read.php?item=2061 http://tnerual.eriogerg.free.fr/vim.html http://www.fedora.redhat.com/participate/documentation-guide/ Превод <emphasis>OMF</emphasis> датотека На ГНУ/Линукс системима програмска документација се чува (смешта) на различитим местима и долази у различитим записима (форматима). Гномов прегледник помоћи Yelp корисницима треба да омогући читање ове документације (упутстава, приручника) без обзира на различитости, ипак уређених записа (man, info, docbook xml, sgml, ...). Ипак, он не врши улогу каталогизације документације једног ГНУ/Линукс система већ је за то задужен подсистем Scrollkeeper. Овај подсистем прегледника помоћи пружа следеће податке: који документи су на систему и где се они налазе (Гномова документација се најчешће налази под /usr/share/gnome/help путањом) наслов сваког документа језик сваког документа врсту записа сваког документа категорију којој документ припада Гномова програмска документација се испоручује у docbook xml запису. Уз сваки приручник тј. уз свако упутство долази и једна текстуална датотека, унапред дефинисане структуре, која иза имена има наставак -omf. За опис структуре документа користи се 16 елемената чији опис је дат у следећој табели. Елеменат Опис <creator> Садржи име и презиме и адресу електронске поште првобитног преводиоца следећег облика: адреса е-поште (име и презиме) <maintainer> Садржи име и презиме и адресу електронске поште тренутног одржаваоца превода упутства(приручника). Запис је исти као код елемента <creator>. Уколико првобитни преводилац и одржава документацију, елеменат <maintainer> се не наводи! <contributor> Садржи име и презиме и адресу електронске поште учесника, сарадника или помоћника у преводу упутства (приручника). За сваког од њих се користи посебан (појединачан) елеменат. <date> Датум последње измене превода упутства (документације) <version> У оквиру овог елемента је садржана историја превода документације и подаци унутар овог и претходна четири елемента имају исту улогу као што има Заглавље датотека са преводом. При свакој измени (допуни) превода упутства (приручника) у omf датотеку се уноси нови елеменат <version>. <title> Наслов <type> Овде се наводи врста документације и то из унапред утврђеног скупа кога чине: ‘Водич за кориснике’, ‘Водич за администраторе’, ‘Инсталациони водич’, ‘„Како да“ упутство’ и ‘кратко „Како да“ упутство’. <identifier> Садржи атрибут url са везом до преведене документације на глобалној мрежи са које се она може преузети. <rights> Описује услове под којима се расподељује преведена документација. Носилац права је првобитни преводилац — наведен у елементу <creator>, и одржавалац превода — наведен у елементу <maintainer>, и њих треба навести под атрибутом holder. <language> За српски језик потребно је навести следеће: <language code="sr"/> <description> Шта описује (покрива) документација <subject> <format> Пресликајте податке из почетне omf датотеке <relation> <emphasis>uputstvo-sr.omf</emphasis> датотека <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?> <!DOCTYPE omf PUBLIC "-//OMF//DTD Scrollkeeper OMF Variant V1.0//EN" "http://scrollkeeper.sourceforge.net/dtds/scrollkeeper-omf-1.0/scrollkeeper-omf.dtd"> <omf> <resource> <creator> ssl@uns.ns.ac.yu (Слободан Средојевић) </creator> <contributor> mr99164@alas.matf.bg.ac.yu (Страхиња Радић) </contributor> <contributor> gox@devbase.net (Горан Ракић) </contributor> <contributor> danilo@prevod.org (Данило Шеган) </contributor> <title> Упутство за преводиоце и кориснике превода </title> <date> 2004-07-15 </date> <version> id="вер.0.9" date="2004-07-01" description="груб превод"/> <version> id="вер.1.0" date="2004-07-15" description="исправљене грешке"/> <subject category="GNOME|Development"/> <description> Упутство за кориснике превода и преводиоце Превод.орг тима. </description> <type> Водич за кориснике </type> <format mime="text/xml" dtd="-//OASIS//DTD DocBook XML V4.1.2//EN"/> <identifier url="file://usr/share/doc/prevod.org/uputstvo.xml"/> <language code="sr"/> <relation seriesid="01ddeea4-0a42-11d6-9cf9-ee43c422358d"/> <rights type="GNU FDL" license.version="1.1" holder="Слободан Средојевић"/> </resource> </omf> Пресликавање елемената Као што је већ речено, последња три елемента у табели треба преузети из почетне omf датотеке. Поред тога, у „-sr.omf“ датотеку треба обавезно пренети (пресликати) и оригинални садржај елемената <creator> и <holder> где за први треба поштовати правило транскрипције страних имена јер, укупно, ови елементи могу бити вишеструки. Организационе напомене Слање завршених превода Преведене XML датотеке (упутства, приручнике, документацију) треба послати координатору за превод документације након чега ће бити смештене у CVS стабло и тиме бити доступне у првом наредном издању. Алати Речник Интернет речник На адреси http://recnik.prevod.org/ се налази интернет речник. Њега користе и други преводилачки тимови а списак усаглашених речи, барем што се тиче Гном тима, можете пронаћи у одељку Избор речи. Усаглашене речи. У времену када имамо неусаглашену рачунарску терминологију од велике је важности да овај речник има запажен фонд речи на коме ће кад-тад језички стручњаци порадити и донети препоруке или оспоравања одређених предлога. Сви су позвани и охрабрени да попуњавају речник са свим оним преводима за које сматрају да би могли и требали једног дана постати стандардни. Речник омогућава: претраживање уз могућност коришћења регуларних израза додавање нове енглеске речи (са или без превода) додавање вашег предлога превода за већ постојећи термин гласање за одређени термин повлачење датог гласа Како би могли користити све наведене могућности, потребно је да на матичној страни речника обавите регистрацију. Упишите редом име и презиме, корисничко име, лозинку, поновљену лозинку и адресу електронске поште и притисните на дугме Направи. Тек сада имате приступ свим корисничким могућностима које речник нуди. Уколико сте се пријавили, притиском на везу Додај, можете додати нову реч тачније термин, врсту речи, превод, опис значења као и примедбу. Речник. Програмско решење У априлу 2003, Горан Ракић је израдио програмско решење речника. Директна веза за преузимање је http://devbase.net/recnik/recnik-1.1.1.tar.gz. Програм се извршава на ГНУ/Линукс оперативним системима. Пошто је доступан изворни облик потребно је распаковати архиву, припремити изградњу, изградити и инсталирати програм што се постиже редним задавањем следећих наредби (уз захтевано присуство sqlite и mysql библиотека): tar -zxvf recnik-1.1.1.tar.gz cd recnik-1.1.1 ./configure make && make install У тренутку писања овог одељка програмско решење још увек није било прилагођено унутрашњим променама описаног Интернет речника. Помоћ по овом питању је добродошла. Самостална програмска решења
Снимак главног екрана програма Снимак главног екрана програма Гпреводилац Снимак главног екрана програма Гпреводилац
Помоћник преводиоца (PoEdit) и Гпреводилац (Gtranslator) нуде угодна и самостална програмска решења, где се преводи обављају у графичкој шкољци док се у позадини позивају већ описани gettext алати. Једна од лепих особина коју имају наведени програми је и могућност вишекратне употребе преведених слогова која се спроводи кроз механизам тзв. преводилачке меморије. Преводилачка меморија је у основи збирка свих преведених слогова која, примењена на нов превод, чини да преводилац, у зависности од броја потпуних или приближних поклапања, добија полу-преведену po датотеку. Такав превод је често груб, не сматра се завршеним и тражи ручне исправке. Уколико не користите или немате могућност да користите неки слободни оперативни систем (претходно ипак погледајте одељак Радни диск), на располагању имате и извршне датотеке ова два програма намењене употреби на власничким оперативним системима. Упутство за Вим Ово упутство доноси низ поступака помоћу којих се уредник текста — Вим, претвара у моћан преводилачи алат, као и решења неких познатих проблема у вези са тим. За почетнике За све оне који се први пут срећу са овим, релативно моћним, уредником текста је на располагању и датотека vimtutor која садржи неке основне вежбе кроз које се учи употреба програма. Припрема Покрените програм са: gvim или са vim -d Уколико добијете било коју од следећих порука: command not found GUI cannot be used: Not enabled at compile time посетите интернет адресу http://www.vim.org и пренесите изворни код најновије верзије програма. Други начин је да користите већ преведени програм. Посетите http://www.vim.org/binaries.html и пратите даља упутства. Уколико вршите изградњу из изворног кода битно је позвати следећу наредбу: ./configure --enable-multibyte --enable-gui Ако на рачунару већ имате инсталиран Вим, помоћу наредбе vim --version добијате податак да ли су неке неопходне особине укључене у програм приликом превођења. Од интереса су +multi_byte, +multi_lang, +x11 и +keymap и то је потребан услов за коришћење уникода. Направите .gvimrc датотеку у вашем личном директоријуму са следећим садржајем: set encoding=utf-8 let name_and_email = "име и презиме <електронска пошта>\\n\"" let lang_team = "Serbian (sr) <gnom@prevod.org>\\n\"" let content_type = "text/plain; charset=UTF-8\\n\"" set nocompatible syntax on set autoindent set textwidth=80 set nowrap Ако сте инсталирали и подесили програм како је описано, сада га покрените. Преузмите измењену и прилагођену po.vim скрипту која се користи приликом превода. Сачувајте је у вашем личном директоријуму. Отворите po датотеку коју преводите и задајте наредбу: :source po.vim или :source путања до po.vim датотеке Други начин учитавања скрипте је да притиснете на иконицу на којој су нацртани зупчаници а над којом пише мали савет Run a Vim Script а затим пронађете и отворите po.vim скрипту. Скрипта има седам радњи које се позивају притиском на функцијске тастере (увек можете изменити скрипту према потребама и навикама). Најважнији податак је да се радње позивају у режиму уноса (тзв INSERT mod). У следећој табели су наведене радње које обавља скрипта заједно са пречицама са тастатуре: Радње које обавља скрипта Позив Опис F1 Померање на претходну #, fuzzy ознаку F2 Померање на следећу #, fuzzy ознаку F3 Уклања преведени слог F4 Уклања #, fuzzy ознаку F5 Поставља (умеће) #, fuzzy ознаку F6 Поставља поље PO-Revision-Date (користити на крају рада) F7 Попуњава три поља заглавља — преводиоц, тим и врста садржаја F9 Померање на следећи непреведени слог CTRLF9 Померање на претходни непреведени слог F11 Пренос слога из msgid у msgstr поље F12 Статистика оствареног превода
Уколико сте обавили све описане кораке учитајте произвољан превод и пређите у режим уноса притиском на тастер i. На сваки следећи непреведени низ знакова се пребацујете притиском на тастер F9 — како је, поред осталог, и описано у табели. Измењивач тастатуре У одељку Измањивач тастатуре је описан поступак за постављање и подешавање измењивача тастатуре и требало би да тај корак савладате пре него што приступите преводу. Решења неких познатих проблема и савети Корисно је прво прочитати архиву дописне листе на којој се размењују искуства и што је најбитније решавају проблеми везани за превођење. Преузмите месечне архиве са следеће адресе: http://postar.prevod.org/archives/gnom/. Уколико вам po.vim скрипта не ради како треба пробајте следеће: :set cpoptions? Уколико у приказаном низу знакова видите знак < , тада скрипта неће радити. Како би решили овај проблем задајте: set cpo-=< Такође поставите и :set nocompatible Када имате две .po датотеке — једну са вашим и другу са допуњеним преводом коју вам је неко послао, тада је најбољи начин прегледа у тзв. diff моду. То се постиже позивом наредбе облика: vim -d prva.po druga.po односно gvimdiff prva.po druga.po Уколико имате проблема са приказом слова пробајте поставити другу гарнитуру слова као у следећем примеру: :set guifont=-misc-fixed-medium-r-normal-*-*-*-100-*-*-*-iso10646-1 . Уколико желите да преводите и уопше пишете ћирилицом у конзолном режиму рада, потребно је у конзоли задати наредбу unicode_start, попунити датотеку са подешавањима како је то већ објашњено и у њу додати следећи ред: set keymap=serbian-iso-8859-5 Предуслов за ово је да имате инсталирану верзију 6.2 или новију. Ово проверено ради и са Вимом у верзији 6.1 уколико преузмете ову архиву и распакујете је у директоријуму /usr/share/vim/vim61/keymap/ Мењање тастатуре — са српске на америчку и обратно, се добија помоћу комбинације тастера CTRL6. Како би проверили да ли је текстуална датотека заиста у уникод запису, задајте наредбу: file ime_tekst_datoteke Виндовс верзија Вима се може пронаћи на овој страни. Директна веза до датотеке је овде. За више информација о подешавању посетите страницу http://uliks.sourceforge.net где постоји лепо сликовито објашњење. Захваљујући раду господина Александра Јеленка на овој страници можете пронаћи за сада најбољу и најсвеобухватнију po.vim скрипту као и упутство за коришћење (на енглеском). Такође, занимљиво решење, заједно са упутством и потребним датотекама можете пронаћи на овој адреси. Аутор је господин Александар Урошевић. Закључак Скрипта је несавршена али остварује неке корисне радње. Сва унапређења, питања и савете пошаљите на: gnom@prevod.org. У стварању po.vim скрипте и овог упутства су помогли: Данило Шеган, Александар Урошевић, Предраг Кртолица и Душан Живојнов. Језичке и остале препоруке Наслови Испробавање преведеног програма је изузетно значајан део читавог поступка превођења. Овај корак је временски захтеван и сврха овог одељка је да се систематично, кроз бројне примере и савете, ово време скрати. Више од свега, овај корак доприноси повећању квалитета превода а како би се постигла што већа усаглашеност, наведене су и неке стилске напомене. Претраживање текста је могућност која се скоро редовно среће у програмима. Прозорче за претрагу текста у основној изведби поседује, поред стандардних елемената, и поље за унос текста, натпис, дугме са којим се покреће претрага и кућице за штиклирање. Уколико се поруке, приказане у следећем испису, преведу, иако тачно, без увида у контекст у којем се јављају, добиће се следећи резултат: #: data/ui/yelp.glade.h:4 msgid "_Find:" msgstr "_Нађи:" #: data/ui/yelp.glade.h:3 msgid "Find" msgstr "Нађи"
Нетачан превод Погрешан превод за наслов и дугме на прозору Погрешан превод за наслов и дугме на прозору
Овде су начињене две грешке: натпис Нађи, који се појављује поред поља за унос текста и на дугмету, је нетачан и треба користити превод ‘Тражи’ јер се, у првом случају, претпоставља (без основа), да ће задани текст и бити пронађен што јасно и не мора да значи тј. експлицитно се захтева од програма да нађе текст који је корисник задао. Са друге стране, неутралнијим преводом ‘Тражи’ дозвољава се и позитиван и негативан исход претраге; треба променити и наслов самог прозора како због већ наведеног проблема тако и због тога што за наслове треба користити глаголске именице — „Претраживање текста“, „Претрага текста“ и слично. Коначан облик је приказан на следећој слици. #: data/ui/yelp.glade.h:4 msgid "_Find:" msgstr "_Тражи:" #: data/ui/yelp.glade.h:3 msgid "Find" msgstr "Претрага текста"
Исправан превод Исправан превод за наслов и дугме на прозору Исправан превод за наслов и дугме на прозору
Интерпункција Такође, вредно је споменути, а оно се махом односи на превод документације, да треба избегавати претерану употребу наводника око текста који је графички, на неки начин, већ истакнут. Следе изводи из правописа на основу којих је и изведено ово правило: Наводници, међутим, нису потребни ако је цитирани текст на неки други начин јасно издвојен, нпр. распоредом и типом слога. Нарочито су сувишни наводници ако се име издваја подвлачењем или посебним типом штампарског слога. Тако да наводнике треба избегавати унутар елемената: <guibutton>, <guimenu>, <guisubmenu>, <guimenuitem>, <guiicon>, <guilabel> и слично. Исто важи и за .po датотеке осим што се тамо ради о елементима <bold>, <italic> итд. Неправилно: Изаберите редом ставке: „Алати“ „Разврставање електронске поште“ <para>Изаберите редом ставке: <menuchoice> <guimenu>„Алати“</guimenu> <guisubmenu>„Разврставање електронске поште“</guisubmenu> </menuchoice> </para> Правилно: Изаберите редом ставке: Алати Разврставање електронске поште <para>Изаберите редом ставке: <menuchoice> <guimenu>Алати</guimenu> <guisubmenu>Разврставање електронске поште</guisubmenu> </menuchoice> </para> Запис о преводиоцима Како би била сачувана информација о раду сваког преводиоца унутар датотеке са преводом (тј. унутар .po датотеке) пронађите слог translator_credits и пажљиво попуните msgstr поље — по следећем обрасцу: msgid "translator_credits" msgstr "" "Име првог преводиоца <адреса е-поште>\n" "Име другог преводиоца <адреса е-поште>\n" "..." "Име последњег преводиоца <адреса е-поште>\n;" "\n" "http://prevod.org — преводи на српски језик" Као пример, на следећој слици је дато прозорче Гномовог програма за табеларна израчунавања које садржи списак свих особа које су радиле на том преводу: Прозор са детаљима о учесницима у преводу Прозор са детаљима о учесницима у преводу Непостојећи слог Уколико такав слог недостаје пријавите то као грешку на страни http://prevod.org/greske/. Знак и карактер Треба избегавати дословни, пресликани превод за реч односно термин ‘character’. У стручно-језичкој литератури дати термин спада у „лажне парове“ — истим термином се покрива више значења (са становишта енглеског језика) а за таква значења у српском језику се користе различити термини. У српском језику треба користити превод ‘знак’ уколико је контекст такав да се од корисника тражи унос са тастатуре као у следећем примеру: Правилна употреба msgid "It is suggested that password has more than 7 characters" msgstr "Препорука је да лозинка садржи више од седам знакова" Све ово детаљно обрађује књига Бориса Хлебеца — Српско-енглески речник лажних парова , која је поменута у одељку Литература. Писање страних имена Пошто правопис познаје и дозвољава три начина прилагођеног писања страних властитих имена заједно са изворним писањем а то су: Навођењем изворног лика у подбелешкама(фуснотама) У загради иза имена У индексима на почетку односно на крају рада ми ћемо, с обзиром на услове и могућности, искористити други начин и сва страна властита имена писати као у следећем примеру: Шон Мекенс (Shaun McCance) Кит Пакард (Keith Packard) Ричард Сталман (Richard Stallman) Увек можете потражити помоћ или савет на дописном друштву уколико имате проблема или једноставно не умете правилно да напишете страно властито име, јер ће се ту сигурно наћи и неко ко поседује књигу аутора Твртка Прћића — Нови транскрипциони речник енглеских личних имена, и ко може погледати и за вас потражити правилан облик. Разврставање електронске поште у Еволуцији Дописно друштво је једно од основних средстава споразумевања међу преводиоцима Превод.орг подухвата. Пријављивање на дописно друштво односно претплата на пријем е-порука дописног друштва је свима доступно. Поступак је детаљно описан у одељку Пријављивање на дописно друштво. Употреба превод.орг стране. Поред јасних предности оваквог рада може настати и један проблем. Понекад ћете добијати велики број е-порука са дописног друштва и уколико не користите механизме за разврставање електронске поште, ваше електронско поштанско сандуче биће прилично попуњено са овим порукама и то на неки начин може угрозити или омести вашу приватну преписку. Ово упутство је намењено свим преводиоцима и заинтересованим странама који су претплаћени на пријем е-порука Гном дописног друштва који би желели да одвоје пријем приватних е-порука од оних које пристижу са дописног друштва. Већина програма за рад са електронском поштом поседује механизам за њено разврставање. Поред тога, оно што је заједничко за такве програма је да долазе тако припремљени и организовани да већ садрже следеће директоријуме: inbox (пристигла пошта), outbox (поруке за слање), drafts (припрема), sent (поруке које сте послали) и deleted items (уклоњена пошта). Сва електронска пошта коју добијате одлази у директоријум ‘Пристигла пошта’. Направићемо директоријум ‘Преводи’ и дефинисати правило помоћу кога ће све е-поруке које потичу са дописног друштва бити размештене у овај засебан директоријум. Развојно издање Еволуције За припрему овог упутства — у погледу објашњења и снимака екрана, коришћено је развојно издање програма Еволуција у верзији 1.5.9 — објављено 25.5.2004. Иако се очекује да коначна, стабилна — 2.0, верзија програма — која је најављена за средину лета, неће претрпети спољашње измене, могуће је да уколико до таквих измена дође, ово упутство, у неким својим деловима, буде нетачно. Уколико постоје било какве недоследности, можете обавестити аутора упутства о томе. Притисните десни тастер миша изнад натписа На овом рачунару, изаберите ставку Нови директоријум... и задајте име Преводи. Изаберите редом ставке из менија Алати Разврставање електронске поште... и у прозорчету које ће се појавити притисните на дугме Додај Попуните поља као на следећој слици:
Детаљи правила за разврставање е-поште Прозор где се дефинишу правила за разврставање Прозор где се дефинишу правила за разврставање
Након попуњавања тражених поља, притисните на дугме У реду. Сада ће прозорче које садржи списак правила имати и оно које сте управо дефинисали. Прозорче затварате притиском на дугме У реду. Уколико сте испратили описане кораке, резултат — у виду разврстане електронске поште, је приказан на следећој слици:
Програм за рад са електронском поштом Прозор програма Еволуција приказује разврстану електронску пошту Прозор програма Еволуција приказује разврстану електронску пошту
Квалитет превода Пријављивање грешака у преводима. Опис грешака. На страници http://prevod.org/greske/ имате могућност пријављивања грешака у преводима и програмима. Грешке у преводима и програмима могу пријављивати сви (охрабрујемо вас да то чините). Подела грешака: Облици за множину Грешке у преводима Грешке у програмима Захтев за побољшањем програма Грешке у документацији Радни диск Остало Следи кратак опис појединих грешака. Облици за множину Облике за множину можете пронаћи на два начина: први начин је да просто користите преведене програме и да обратите пажњу на поруке у менијима, прозорима, линијама које показују стање и слично. Уколико у линији која показује број изабраних датотека пише: Изабрали сте 4 датотеке и ако, након тога, додатно изаберете још једну, може се десити да порука гласи Изабрали сте 5 датотеке. Јасно је да је у питању грешка! Други начин је да у преводима (.po датотекама) потражите појављивање низова %d, %f и %u. Нпр. у следећем исечку се појављује низ %d: #: src/window.c:849 #, c-format msgid "%d files (%s)" msgstr "%d датотека (%s)" Реченица ће бити исправна ако низ %d буде замењен бројевима 1, 11, 21 итд. али овде можемо имати и поруку „4 датотека“ — што је погрешно. Одељак Облици за множину детаљно описује ову тему и пружа след корака које можете предузети како би се избегло овакво понашање. Услови за пријаву грешке Грешку треба пријавити у два случаја — уколико сам програм не доноси подршку за множинске облике или уколико преводилац ову подршку није искористио или користи на неправилан начин. Грешке у преводима Грешке у преводима могу настати ако преводиоци не поштују усаглашен речник и правила. Пријавите такве грешке! У грешке у преводима спадају и „несређене“ доње цртице — обележене знаком „_“, које представљају пречице неких често коришћених функција менија (позивају се са левим(десним) алт тастером и словом испод којег је цртица). Ако у једном прозору или једном менију видите цртицу испод истих слова — тада је то сигурно грешка, јер пречица са тастатуре, за одређену намену, треба и мора да буде јединствена. Савет преводиоцима и корисницима превода Преводиоци се охрабрују да у преводима (.po датотекама) што више користе примедбе којима објашњавају разлоге примене односно употребе одговарајућег термина и тако помогну будућим одржаваоцима и лекторима. Тиме ће се неке пријаве грешака сигурно предупредити! Са друге стране корисници превода треба да дозволе одговарајући степен слободе превода односно различит стил који је коришћен у преводима — и то само уколико се не крше правописна и друга правила. Грешке у програмима Грешка у програму је када програм не ради како је предвиђено или ако у неким ситуацијама уопште не ради или престане да ради. Пријаве оваквих грешака, јасно, не помажу директно преводу, али помажу подизању квалитета програма који користите. Лако се може видети да грешке у програму често могу спречити потпуно испробавање превода. Захтев за побољшањем програма Волели би да видете неку нову могућност у програму који користите а немате довољног програмерског искуства да сами спроведете вашу идеју. Овде је потребан што детаљнији опис како би програмери боље разумели ваше жеље и потребе. Грешке у документацији Односе се на све грешке у оригиналној и преведеној документацији. Радни диск Све примедбе које се односе на садржај и уређење Гном-уживо радног диска као и на све уочене неправилности у раду пријавите под овом категоријом. Избор речи. Усаглашене речи. Један од највећих проблема при спровођењу превода је избор одговарајућих превода за изразе који у рачунарству имају ново значење. Договор је веома тешко постићи, и зато ћемо прибећи избору речи делимично већинским гласањем, делимично у зависности од тренутно коришћених израза. Гласање ће бити омогућено у Речнику. Уз то, ту ће се и „утврђивати“ тј. бирати речи које се користе. На одлуку о избору неког превода ће утицати то колико је гласова добио, и у колико превода се досад тај израз користи. Према томе, сваки тренутно „утврђен“ израз ће бити инертан, и тешко ће се мењати. Међутим, када се прекорачи одређена граница захтева, приступиће се замени израза у свим постојећим преводима. Ова граница ће бити установљена у самом речнику. Избор речи није или не би требало да представља ствар произвољности или нечијег личног укуса. У следећој табели се налази један број усаглашених речи док за разлоге њиховог одабира потражите одговор на дописном друштву. Ваше је право и да оспорите избор речи. Такође, у табели се налази само део усаглашених речи које су се ту нашле с обзиром на учестаност њиховог појављивања у преводима програма и документације. За потпун списак усаглашених речи упућени сте на речник уз напомену да међу обиљем предлога, поред усаглашених речи стоји сличица која симболизује стопало. Усаглашене речи Страна реч (веза до речника) Усаглашени превод (именица или глагол дат у инфинитиву) file датотека open отворити save сачувати print штампати view прегледати edit уредити cut исећи copy умножити paste убацити clear очистити redo поновити undo опозвати help помоћ about о програму quit изаћи exit изаћи close затворити applet програмче dialog прозорче preference поставка setting подешавање application програм
Контекстне разлике Највидљивији елементи корисничког сучеља (менији) треба да буду преведени на начин како је то наведено у табели. У свим осталим приликама треба бити обазрив и преводе вршити разумевајући контекст јер понекад ће контекстне разлике учинити да одступите од превода наведених у табели. Зато и постоји прва колона са везом до речника који вам тада може бити од користи мада је препорука да приликом превођења користите и неки квалитетнији речник. Литература Језик данас Књиге У овом одељку наведени су наслови и библиографски подаци неких књига (приручника) који су и препоручена литература за све оне који желе да побољшају стање језичке праксе код нас, применом правила и препорука из самих приручника, на своје обављене или неке будуће преводе. Где је било могуће, укључен је и текст предговора. Наслов: Нови транскрипциони речник енглеских личних имена Аутор: Твртко Прћић Издавач: Прометеј, Нови Сад Из дана у дан, посредством литературе, штампе, филма, радија, телевизије и дискографије, изложени смо интензивном приливу разноврсних информација на енглеском језику; остварујемо контакте с новим људима из англофоног света; учимо енглески језик. И у свему томе сусрећемо се с досад непознатим енглеским личним именима. Та имена затим често треба да изговоримо и/или напишемо у свом језику. Исто тако, наилазимо и на имена којима се од раније служимо, али у неколико паралелних насумичних варијација. Пример за то је недавно преминули британски књижевник Graham Green, чије се име редовно јавља у ни мање ни више него шест изговорених и написаних облика: Grejem, Grejam, Greem, Gream, Grem i Graham! Овакво обиље, додуше, представља крајност, иако распон од два до три облика једног истог имена није никаква реткост – напротив. У то се може уверити свако ко у само два-три узастопна дана пажљивије прати неколико истих енглеских имена у штампи, на радију или телевизији, а затим се запита: који је облик правилан – Џемс или Џејмс или Џејмз, Мејџор или Мејџер, Присли или Пресли, Сали или Сели, Гудмен или Гудман, Маргарет или Маргарета?! Управо њима, који постављају оваква и слична питања, а нарочито онима који професионално или на неки други начин долазе у додир с енглеским именима, намењен је овај приручник – покушај да се конкретно допринесе ублажавању забрињавајуће несређености у овом крајње занемареном аспекту наше свакодневне језичке праксе. Први део приручника, чије праћење захтева извесно познавање лингвистичких појмова, представља теоријску разраду целовитог модела адаптације постојећих и будућих енглеских имена у нашем језику. Читаоци којима се тај део учини мање привлачним или занимљивим, могу га изоставити и одмах прећи на други део – речник адаптираних имена, заснован на описаном моделу, с препорукама како изговарати и писати, а како не, поједина енглеска имена код нас. Овако је гласио Предговор првом издању овог приручника, чији је наслов био Транскрипциони речник енглеских личних имена (1992, Нолит, Београд). Пет година по његовом објављивању, можемо се похвалити да је Graham забележен у још пет облика – поред већ поменутих шест, ту се налазе: Grahem, Greham, Grehem, Graem, Gram. Тиме је име знаменитог књижевника недвосмислено потукло све рекорде, добивши код нас гинисовских/риплијевских ЈЕДАНАЕСТ облика у говору и писању, од којих сви, на срећу, немају подједнаку фреквенцију (преостали теоријски могућ пермутат, Graam, није примећен, што не значи да негде ипак није био употребљен). У међувремену, у наш језик и нашу културу и даље улази много нових имена из енглеског језика, која, напоредо с оним постојећим, највећим делом и даље немају свој устаљен, препознатљив и прихватљив лик. У новом покушају још конкретнијег доприноса ублажавању забрињавајуће несређености у овом и даље крајње занемареном аспекту наше свакодневне језичке праксе, али и језичке културе уопште, ово издање доноси више од седамдесет процената новог материјала. Поред исправки уочених омашки и погрешки, те извесних формалних, садржинских и типографских побољшања у уводном и речничком делу, унета је и једна ситнија измена у систему правила, везана за преношење енглеског самогласника /әr/ те сугласника /z/ унутар речи. Међутим, свакако најкрупнија новина, за коју се верује да би могла учинити делотворан први корак у свесном избегавању облика чија се употреба не препоручује, јесте трећи део приручника – индекс. Намењен онима који желе да провере ваљаност одређене транскрипције, нарочито уколико им изворни правописни облик није на располагању. Индекс садржи попис свих неприхватљивих облика (означених у речнику са НЕ): одатле се упућује на одговарајућу одредницу у Речнику, где се указује на препоручени изговорни и правописни облик. На драгоценој стручној помоћи при реализацији овог пројекта аутор изражава најискренију захвалност проф. др Ранку Бугарском. Захвалност припада и свима онима који су својим изузетно корисним саветима, примедбама и предлозима допринели побољшању првобитних замисли, као и њиховом објављивљању у овом облику – пре свега проф. др Ивану Клајну, проф. др Драгињи Перваз, доц. Др Ивани Антонић, уреднику првог издања Слободану Ђорђевићу, те уреднику овог издања Зорану Колунџији. С посебном захвалношћу прихваћене су сугестије за изговор неколико компликованијих имена, које је свесрдно пружио Професор Џон Велс (J. C. Wells), Шеф Одсека за фонетику и лингвистику на Универзитетском колеџу у Лондону. Но, за евентуално настале пропусте у приручнику одговорним се може сматрати једино аутор. У Суботици, у лето 1997 Т.П. Наслов: Правопис српскога језика Аутори: Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица Издавач: Матица српска, Нови сад Ова књига је скраћени облик опширнијег и подробнијег Правописа српског језика (изд. Матице српске), који су написали исти аутори. Она је намењена ширим круговима корисника, а у првом реду школама – да буде повољнија и доступнија ђацима као ослонац у укупном правописном програму основне и средње школе. Кратки правопис српског језика (насловљен као „школско издање“, према Матичиној традицији) у својој правописној норми потпуно је сагласан са опширнијом верзијом као својом основом, а ради лакшег напоредног служења примењен је исти распоред поглавља и задржаног градива. У поступку сажимања – разрада тема о писму и правилима транскрипције имена из појединачних језика остављена је опширнијој верзији, а у ову скраћену ушли су сасвим кратки одељци (са основним обрасцима писма и мерилима транскрипције имена; није поновљен ни завршни ономастички прилог из ПСЈ – Имена и њихове норме). У осталим поглављима настојали смо да сажмемо и упростимо обраду, али и да задржимо оно што спада у неопходна школска знања и што је нужно за овладавање правилним писањем. Због тога је поглавље о интерпункцији пренесено у готово нескраћеном облику, јер ученици морају имати у рукама једну целовиту обраду интерпункције, без које нема праве писмености. Заинтересовани корисници овог скраћеног приручника лакше ће налазити разраду у широј верзији ако имају на уму да је од другог до петог поглавља у обе верзије задржан исти распоред градива на тачке и подтачке и иста нумерација тачака (тачке 7-94, поглавља Велико слово, Спојено и одвојено писање речи, Ијекавско и екавско наречје, Гласовне промене и односи гласова). Сажимајући речник, и из њега смо већином испуштали транскрипциону грађу, али је – с друге стране – унесен известан број речи које нису засад ушле у главну верзију, углавном оних за које су се у најновијој приручничкој литератури појавили спорни обрасци. При служењу речником (а и укупним приручником) ваља имати у виду да варијанте нису нормативно оспорене (као погрешне или некњижевне) кад се дају у загради као споредније, осносно кад се констатује да друкчија варијанта има предност или да је обичнија (ако није изричито речено да је боља или да други облик има неки нормативни или употребни недостатак). Споредније варијанте — кад нису негативно оквалификоване — могу се узети као стилска и синонимска залиха, и не излазе из оквирне норме слободнијег израза према нахођењу писца текста. Коме пак сметају двојства кад не зависе од значења, препоручујемо му да се у свом писању држи облика који дајемо као први или главни. Као и главни правопис, и овај се сажети истовремено објављује у екавском и ијекавском лику. Новембра 1994 М. Пешикан – Ј. Јерковић – М. Пижурица Наслов: Српско-енглески речник лажних парова Аутор: Борис Хлебец Издавач: Требник, Београд 1997 »Лажни парови« (или »лажни пријатељи«) су обликом сличне речи које припадају различитим језицима, а чија се значења разликују потпуно али делимично. Пошто једна реч често има више од једног значења, то су односи међу лажним паровима разноврсни, а њихово изучавање спада у област теоријске лингвистике. Због заводљиве спољашње сличности овакви облици представљају замке у које се хватају сви који уче страни језик, па неретко и преводиоци, као бољи познаваоци страног језика. У том правцу треба тражити мотиве за израду овог специфичног речника и у том смислу очекивати потенцијалне кориснике. Сваки лажни пар издвојен је у посебан »чланак«, који обавезно садржи српску одредницу с леве стране, а енглески еквивалент с десне, повремено праћен информацијом о изговору, када постоји већа вероватноћа да кориснику он није непознат, као и назнакама о стилској или дијалекатској припадности. Значења српске речи и њеног енглеског парњака, када их има више, приказана су у складу с потребама приручника, дакле, не толико у виду поделе коју намеће појединачни језик, него у виду поделе ради самеравања значења два језика. Тако је значење српске речи директор разуђено на посебна значења: (1) ‘управник завода, уметничке, научне или владине организације; привредне организације обично када има више директора’, (2) ‘управник привредне организације’ и (3) ‘управник школе’, иако су та посебна значења са становишта српског језика различите варијанте јединственог лексичког значења. На тај начин омогућено је да се у виду једнострукости утврде одговарајући енглески еквиваленти (director за прво значење, manager за друго, а headmaster, односно principal за треће). Исти је поступак спроведен и у случају енглеских речи; на пример brandy, које посматрано из угла енглеског језика, има јединствено значење, али се мора разложити на два значења како би се показало да у једном случају именица brandy одговара у српском именица бренди, односно вињак или коњак, а у другом сасвим друга реч – ракија. Уврштени су само они парови који припадају истој врсти речи, па не треба очекивати парове попут цивил (именица у српском) и civil (енглеског придева). Овде припремљени избор српско-енглеских лажних парова имао би више недостатака да није било будног ока и ерудитског знања рецензента др Ивана Клајна, па му срдачно захваљујем на корисним сугестијама које ми је дао. Б.Х. Наслов: Du yu speak anglosrpski? Речник новијих англицизама Аутори: Вера Васић, Твртко Прћић, Гордана Нејгебауер Издавач: ИТП „Змај“, Нови Сад „Downloadovao sam onaj fajl, pa ću ti ga poslati e-mailom kao atačment. Definitivno je super! Samo da uspem da se nakačim. See you!“ – пише кришом на цедуљици један основац свом другу за време часа, а читалац једног часописа за младе моли редакцију – „And please, ако бисте могли да објавите један велики постер с њом“. Један недељник насловљава текст са – „Step by step – у провалију“, а у преведеном чланку једног месечника стоји – „She is a real heartbreaker! – рекао је Де Палми“. На ком језику су ови примери? Није баш сасвим српски, а није ни енглески. Очигледно нешто између, нешто што би се — помало шаљиво могло назвати англосрпским језиком. То је једна насумична и произвољна мешавина (односно микс или mix, како на том „језику“ треба рећи и писати), чија је гласовна структура српска, чији су облици углавном српски, чије су речи често непотребно позајмљене из енглеског и најчешће лоше прилагођене систему српског језика, тако да се користе без устаљених правописних, граматичких или изговорних облика, а понекад и без устаљеног значења. Овај језички тип настаје у процепу између добро утемељених академских начела, по правилу недовољно познатих широј јавности те стога и неделотворних, и потребе да се именују нови предмети, појмови и појаве с којима се део говорника српског језика упознаје преко енглеског. Бојазан да у датом контексту српска реч неће одговарати у потпуности енглеској и нужност да се што пре нађе реч за нови појам подстичу све интензивније преузимање енглеских речи. Оне се понекад употребљавају паралелно са српским речима, или оним страног порекла а већ одомаћеним, али их још чешће истискују. Подсетимо се само да у дневној штампи и политичком језику имплементација успешно потискује и спровођење и реализацију, док се пацијенти сада упућују на мониторинг, а не на контролу. Пародирајући и уједно одсликавајући у свом наслову овај аспект наше језичке стварности, Du yu speak anglosrpski? Речник новијих англицизама заснован је на корпусу примера из дневне, недељне и месечне штампе, радијских и телевизијских емисија, те разговорног језика (углавном младих), забележених највећим делом током 1998. и 1999. године. Новијим англицизмима овде се сматрају оне речи из енглеског језика које су у протеклих тридесетак година ушле у српски језик, као и раније прихваћени англицизми, али сада са новим значењима. Одабир таквих англицизама из нашег корпуса био је ограничен на речи својствене општем, свакодневном језику, док су искључене речи које припадају ужестручним терминологијама. И с лексикографског и с нормативистичког становишта природно је што су изостављене енглеске речи и изрази убачени у реченице српског језика попут оног See You!, тј. Видимо се! – у цитираном писамцету, или честог by the way, тј. узгред,успут. У оваквим случајевима не ради се о англицизмима него о повременој и индивидуалној употреби енглеских речи, па стога оне не чине – или, не чине још – саставни део лексичког фонда српског језика. Овај речник, са својих близу 950 одредница, нуди корисницима лингвистички утемељену, једноставно образложену и типографски ефективно изведену обраду. На тај начин он може помоћи онима који не разумеју туђу поруку препуну најновијих англицизама, онима који их погрешно употребљавају, као и онима којима је понекад лакше да употребе, или сматрају да су модернији па и отменији ако употребе, „страну“ реч уместо домаће. Речник је устројен по абецедном редоследу. Обрада једне одреднице обухвата: (1) препоручен правописни, граматички и изговорни облик, (2) правописне облике које не би требало употребљавати, (3) изворни енглески облик и његову адаптацију у српском, (4) целовиту дефиницију значења изведену на основу употребе у примерима, (5) устаљен и/или новопредложен српски еквивалент, (6) процену интегрисаности у српски језик, (7) устаљене спојеве речи. Уз сваку одредницу наведено је само по неколико примера из мноштва забележених. Статус пододреднице даван је изведеним речима, које нису дефинисане јер се њихово значење може установити на основу значења главне одреднице и употребљеног суфикса. Међутим, уколико је разлика између значења главне одреднице и изведене речи крупнија, изведене речи су обрађене као главне одреднице. Овако замишљен и остварен речник допринеће, надамо се, систематизацији и стандардизацији употребе новијих англицизама у српском језику, а такође ће допринети уједначавању, понекад и поједностављењу, правописне норме. На вредним примедбама и предлозима аутори искрено захваљују рецензентима, проф. др Даринки Гортан-Премк и проф. др Владислави Фелбабов. Захвалност припада и свима онима који су нам свесрдно помогли у тумачењу појединих стручних термина. У Новом Саду Аутори У зиму 2000/2001. Наслов: Речник језичких недоумица Аутор: Иван Клајн Издавач: Чигоја Штампа, Београд О намени и употреби речника Циљ је овог речника да на што сажетији и прегледнији начин помогне у тешкоћама и дилемама које се јављају при свакодневном изражавању. Састављен је на основу постојеће норме и предлога изнетих у стручној лингвистичкој литератури. За разлику од неких ранијих приручника, речник се не ограничава на правопис и изговор, него се бави и питањима значења, граматике и употребе речи. Отуда нису систематски пописиване речи ка одређеним „тешким“ гласовима (ч, ћ, х, ј и слично), међу којима је подоста ретких и непотребних, већ се тежило да се одаберу они изрази, облици и конструкције који стварно задају тешкоће у језичкој пракси нашег доба. Посебна пажња поклоњена је новијим речима и именима која се редовно јављају у штампи. Акценти нису бележени, будући да је њихово нормирање и теоријски и технички неизводљиво у приручницима овог обима. Ијекавски облици давани су само у оним случајевима кад постоји колебање, или кад се у истом слогу јављају и друкчије обличке неизвесности. Тип употребљених слова (обична, полуцрна, курзивна) нема везе с правилношћу или неправилношћу појединих речи. За сваки облик треба сматрати да је добар уколико није друкчије речено. Известан број појмова обрађен је под општим називом, који је штампан великим словима, нпр. ДАТУМИ, ГЕНИТИВ, МНОЖИНЕ, ИМЕНА НАРОДА и сл. Већина одредница дата је у облику засебне речи, али има и таквих које се односе на поједини глас или слово, на почетак или завршетак речи. Стога, ако се у речнику не нађе одређена реч, треба потражити њен суфикс или завршни део: дерматитис под –итис, купрешки под –шки, пренети под –нети, итд. Иван клајн Напомена уз четврто издање У овом издању додато је близу 500 нових одредница, а многе друге су прерађене и допуњене. Избачене су одреднице које су се односиле искључиво на хрватску варијанту. Правописна тумачења усклађена су с новим Правописом Матице српске (1993), уз извесна мала одступања која су назначена као таква. За поједине речи и даље се упућује на правопис из 1960. године (скраћеница П60), будући да је он имао знатно обимнији речник, а да су његова основна начела задржана и у новом правопису. Заједница У јулу 2004. године је отворен канал #gnome-serbia на irc.gnome.org серверу. То је место окупљања и дружења како преводилаца тако и корисника графичког радног и развојног окружења Гном као и свих љубитеља слободног софтвера. Време окупљања је у принципу у вечерњим сатима — после 21:00, а тај податак и уопште распоред ће бити постављен и редовно освежаван у самој поздравној поруци на каналу. Треба на крају и истаћи да је chat ипак намењен за кратку форму комуникације тако да је препорука да за сва сложенија питања која се тичу превода користите дописно друштво. Сусрети На сваких шест месеци, средином марта и септембра, се објављују стабилна издања Гном окружења. Такав развојни циклус доноси једну погодност и преводиоцима јер месец дана пре сваког стабилног издања наступа замрзавање слогова (енгл. string freeze), тј. период када није дозвољено мењање или додавање нових слогова у програме и библиотеке, чиме се добија прилика да преводиоци пораде на постизању повећања броја преведених слогова, исправљању грешака и подизању квалитета и усаглашености превода. У времену или непосредно пре споменутог замрзавања превода биће организовано окупљање преводилаца и заинтересованих страна, како би се, барем у формално-радном делу сусрета, пробали решити проблеми или део проблема који су током шестомесечног периода били тема расправа на дописном друштву. Уколико не пратите дописно друштво сва питања можете упутити особи задуженој за припрему сусрета чије податке можете пронаћи у одељку Контакт. Следи распоред будућих окупљања (уз списак свих већ остварених): Нови Сад, bug: tacan datum. авг. 2004 Радни диск Развој преводилачког радног диска — Гном-уживо! се одвија на страни http://gnom-uzivo.prevod.org/. На њему се налази оперативни систем ГНУ/Линукс и бројни програми. Садржај диска чини: Потпуно графичко радно и развојно окружење Гном Преводилачки алати и упутства Развојни и системски алати Укратко, радни диск је намењен за све оне који желе: да се на сигуран начин упознају са ГНУ/Линукс системом (није потребна инсталација) да се на брз и једноставан начин укључе у превођење (захваљујући присутним преподешеним алатима и детаљним упутствима) да испробају графичко радно и развојно окружење Гном на матерњем језику да у присутним програмима проналазе грешке у преводима и тако утичу на квалитет будућих издања Такође, намена диска је промовисање урађеног превода како би добили значајнију корисничку базу која би учествовала у новим преводима, преко потребним исправкама постојећих превода и у бројним активностима које се очекују при Превод.орг подухвату. Диск је намењен и језичким стручњацима који ће учествовати у сређивању превода. Контакт
Данило Шеган danilo@prevod.org http://www.danilosegan.com/ 063/862-60-82 , 011/316-30-35
Координатор читавог преводилачког подухвата Координатор за преводе програма Рад на укључивању локалитета за српски језик, распореда тастатуре и квалитетних ћириличних слова у припадајуће дистрибуције (http://srpski.org/) Квалитет превода. Усаглашавање превода. Речник рачунарских израза (http://recnik.prevod.org/) Администратор (дописно друштво) (http://postar.prevod.org/mailman/listinfo/gnom/)
Горан Ракић gox@devbase.net http://www.goranrakic.com/
Израда, дизајн и одржавање веб стране преводилачког подухвата (http://prevod.org/) Речник рачунарских израза. Програмско решење (http://www.devbase.net/recnik/)
Слободан Средојевић slobo@prevod.org http://gnom-uzivo.prevod.org/beleske/ 065/8-340-340 , 021/510-479
Одржавање укупне документације намењене корисницима и преводиоцима Координатор за превод документације Координатор за израду преводилачког радног диска (http://gnom-uzivo.prevod.org/) Квалитет превода. Страница за пријаву грешака. Обрада пријављених грешака (http://prevod.org/greske/)
Бојан Сузић bojans@teol.net http://bojan.suzic.org/ +387-65-537-228
Координатор превода за ијекавску грану